laboratorija

  • test_tube_IVF-410957
    Anti Müllerian hormon – AMH Anti Müllerian hormon – AMH

    Anti Müllerian hormon – AMH

Anti Müllerian hormon – AMH

 Osnovne funkcije jajnika su stvaranje polnih hormona i zrelih jajnih ćelija. Određivanje polnih hormona i gonadotropina hipofize u krvi omogućava procjenu funkcije jajnika kao i svih poremećaja koji iz toga proizilaze, ali ti hormoni ne odražavaju aktivnost folikula unutar jajnika čija je funkcija neophodna da bi se održala ovulacija ili plodnost. Broj malih folikula u jajnicima određuje vek reproduktivnog života i vreme kada će nastupiti menopauza. U tome veoma značajnu ulogu ima upravo Anti Müllerian hormon- AMH .

Anti Müllerian hormon – AMH  je dimerni glikoproteinski hormon iz porodice transformišućeg faktora rasta (TGF). Produkuju ga Sertolijeve ćelije kod muškaraca i ovarijalne granuloza ćelije kod žena. Ima presudnu ulogu u razvoju muških polnih organa tako što sprečava u embrionalnoj fazi razvoj Milerovih kanala iz kojih nastaju ženski polni organi.

Zbog razlika u koncentracijama AMH kod muškaraca i žena kao i zbog njegove specifičnosti za Sertolijeve i granuloza ćelije, merenje koncetracije AMH je odličan parametar za procijenu funkcije gonada, procijenu plodnosti kao i upotreba AMH kao tumor markera gonada. Serumske koncentracije AMH  kod muškaraca do druge  godine života je povišena, a zatim progresivno opada sve do puberteta kada postoji značajan pad. AMH se kod žena može određivati od rođenja pri čemu dostiže pik u dvadestim godinama , pa sve do menopauze kada postaje nedetektibilan.

Nivo AMH se može odrediti u krvi i njegova koncentracija je proporcionalna broju malih antralnih folikula. Obzirom da se AMH produkuje konstantno u granuloza ćelijama malih folikula za vrijeme menstrualnog ciklusa on je superioran kao marker ovarijalne rezerve u odnosu na epizodično oslobađanje gonadotropina i ovarijalnih steroida, a sa druge strane na koncentraciju AMH ne utiče trudnoća kao ni upotreba kontraceptiva.

Određivanje AMH […]

  • Vitamin-B12
    VITAMIN B12, kobalamin – za rast, energiju, nervne ćelije VITAMIN B12, kobalamin – za rast, energiju, nervne ćelije

    VITAMIN B12, kobalamin – za rast, energiju, nervne ćelije

VITAMIN B12, kobalamin – za rast, energiju, nervne ćelije

Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.
Vitamin B12, zajedno sa vitaminom B6 i folnom kiselinom, može smanjiti visoke doze homocisteina u krvi. Homocistein je aminokiselina koja je povezana sa rizikom za razvoj srčanih oboljenja, osteoporoze, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Blagi nedostatak vitamina B12 je prilično česta pojava, zato što je ovo vitamin vrlo složene strukture, pa se teško usvaja u organizmu. Naime, u želucu se sintetiše tzv. unutrašnji faktor, koji vezuje vitamin B12 iz hrane i omogućava njegovo usvajanje u tankom crevu. Nedostatak unutrašnjeg faktora ili kisele sredine u želucu dovodi do deficita vitamina B12. Blagi nedostatak ovog vitamina izaziva umor, gubljenje daha, dijareje, nervozu, trnjenje ruku i nogu, a ozbiljan nedostatak izaziva neurološka oštećenja.

Rizik za nedostatak vitamina B12 imaju:
Vegani (vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode ili jaja)
Kod oboljenja koja dovode do lošeg usvajanja hrane u crevima (nedostatak enzima za varenje, hirurško odstranjenje delova crevnih puteva)
Infekcije želuca bakterijom Helicobakter pylori, koja dovodi do čira na želucu. Ova bakterija oštećuje ćelije želudačne sluznice, koje stvaraju unutrašnji faktor neophodan za usvajanje vitamina B12.

Kod HIV-a
Stariji ljudi preko 65 godina, jer se starenjem smanjuje sposobnost stvaranja unutrašnjeg faktora.

Perniciozna anemija
Perniciozna anemija se javlja kada želudačne ćelije ne mogu da stvore unutrašnji faktor, pa telo ne može usvojiti vitamin B12. Simptomi su slabost, bleda koža, dijareja, gubitak težine, groznica, osećaj trnjenja u rukama i nogama, gubitak ravnoteže, konfuzija, gubitak pamćenja, umor. U tim slučajevima vitamin B12 mora da se primenjuje […]

  • shutterstock_2892863
    VITAMIN H–biotin VITAMIN H–biotin

    VITAMIN H–biotin

VITAMIN H–biotin

 

Još jedan član vitamina B grupe, biotin ili vitamin H, odgovoran je za proizvodnju energije u organizmu iz hrane koju konzumiramo. Pomaže zdravlju kose i noktiju i neophodan je za izgradnju, rast i regener¬aciju ćelija, kao i pretvaranje masti u aminokiseline.
Vitamin H je vitamin B kompleksa. U ljudskom organizmu se javlja u vezanom obliku, uglavnom uz lizin. Deluje kao koenzim u metabolizmu masnih i aminokiselina, belančevina, masti i ugljenih hidrata. Biotin je uključen i u sintezu DNK i RNK. Takođe učestvuje i u sintezi insulina što prouzrokuje promenu nivoa šećera u krvi, pa pacijenti koji boluju od šećerne bolesti često imaju nizak nivo biotina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H, a veoma je važan i u proizvodnji koštane srži. Kao i svi vitamini B grupe, biotin, odnosno B7, važan je za rast i jačanje kože, kose i noktiju. Za njegovu apsorpciju potrebni su vitamini B5, B11, B12, vitamin C, sumpor. S druge strane, pozitivno dejstvo umanjuju konzumacija kafe, alkohola i antibiotici.
Sinteza biotina
Za biotin je karakteristično da ga, osim iz hrane, mogu sintetisati bakterije u donjem delu tankog creva i u debelom crevu pa, iako su dnevne potrebe za ovim vitaminom vrlo male, uzimanje antibiotika koji uništavaju crevnu floru, ipak može dovesti do hipovitaminoze.  Pošto je, kao i svi vitamini B grupe rastvorljiv u vodi, deo koji organizam ne iskoristi se eliminiše putem urina.
Hipovitaminoza biotina
Nedostatak vitamina B7 dovodi do iscrpljenosti, bolova u mišićima, promeni boje kože, razvoju ekcema, dermatitisa, gubitka apetita i depresije. Često je to uzrok usporenog rasta, gubitka kose i smanjene muskularne kontrole.  Kod novorođenih beba nedostatak vitamina H dovodi do toga da kosa, lanugo dlake, trepavice i obrve opadaju, na koži se mestimično po čitavom telu javlja crvena […]

  • vitamin-k-rich-foods-for-vegetarians
    Vitamin K – antihemoragični vitamin, faktor dugovječnosti Vitamin K – antihemoragični vitamin, faktor dugovječnosti

    Vitamin K – antihemoragični vitamin, faktor dugovječnosti

Vitamin K – antihemoragični vitamin, faktor dugovječnosti

Postoji pet vitamina K. K1- fitomenadijon, menahinon, phylloquinon, fitonadion, mefiton; K2- farmohinon; K3- menadion. Prirodni oblik koji dobijamo sa hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi u tankom crevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vitamina K1. Vitamin K3 je sintetski (metilnaftokinon) oblik vitamina K. Vitamin K4 (menadiolis acetas) je ester metilnaftohidrokinona. Vitamin K5 (metiloksiaminonaftalin) osim hemostiptičkih ima i antiseptička svojstva. K vitamini su potrebni u jetri za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U slučaju manjka vitamina K smanjuje se sinteza ovih tromboplastičnih faktora. U jetri se sintetiše protrombinski prekursor, a vitamin K je neophodan za njegovo pretvaranje u protrombin, tj. za vezivanje kalcijuma;

Slični su koenzimu Q (biološki aktivni hinon; ubihinon) te mogu učestvovati u oksidativnom fosforilacijonom procesu u mitohondrijama. Služi kao prenosilac elektrona u terminalnom transportu elektrona. Prema tome vitamin K može da učestvuje u tkivnoj respiraciji i to – koli bacili u crevima mogu sintetisati vitamin K1 ili kao depo se nalazi u jetri (male količine). Prisutan je u žuči. Manjak vitamina K nastaje ukoliko je količina žuči koja se izlučuje smanjena. Kod teških oštećenja jetre kao što su ciroza ili prisutni karcinom postoji nedostatak protrombina koji se ne može ublažiti vitaminom K. Parenhim jetre nije sposoban da proizvodi protrombin. Vitamin K1 je rastvorljiv u mastima i resorbuje se iz creva samo u prisustvu žuči i žučnih kiselina.
Manjak vitamina K postoji ukoliko je smanjena apsorpcija masti u digestivnom traktu (spru, celijakija itd.) Ukoliko manjak vitamina K postoji u placenti, odnosno kod trudnice (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), nastaju skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Manjak vitamina K na bubrezima ogleda se u smanjenoj reapsorpciji kalcijum iz tubula bubrega. Reapsorpcija kalcijuma vrši se preko jednog proteina čija […]

  • assortment of tasty nuts with leaves, isolated on white
    Vitamin E antioksidativna zaštita Vitamin E antioksidativna zaštita

    Vitamin E antioksidativna zaštita

Vitamin E antioksidativna zaštita

Vitamin E je jedan od najboljih antioksidanasa u organizmu, koji štiti ćelije od oštećenja pod dejstvom slobodnih radikala. Nastajanjem slobodnih radikala dolazi do oštećenja ćelija i tkiva u organizmu, čime se pospešuje proces starenja i nastanak bolesti, kao što su kardiovaskularna i maligna oboljenja.

Vitamin E sprečava nastanak arterijskog plaka, suženje arterija i razvoj ateroskleroze. Takođe, sprečava oksidaciju masti i oštećenja krvnih sudova, ugradnju holesterola u arterijski plak, a na taj način sprečava i razvoj oboljenja srca i krvnih sudova. Smatra se da je vitamin E zajedno sa drugim antioksidansima iz hrane (vitamin C, flavonoidi) dobra prevencija za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, a doprinosi i poboljšanju opšteg zdravlja. Antioksidativna odbrana organizma je složena, pa koncentrisanje samo na jedan izolovani vitamin, nije najbolji pristup. Stručnjaci veruju da je unošenje kombinacije antioksidanasa iz raznovrsne ishrane najbolji način za stvaranje antioksidativne zaštite organizma.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin E?
Vitamin E je rastvorljiv u mastima, a najbogatiji izvor ovog vitamina su pšenične klice, tj. ulje pšeničnih klica. Druge namirnice koje sadrže vitamin E su: jaja, orasi, lešnici, bademi, seme suncokreta, hladno ceđena biljna ulja (maslinovo, kukuruzno, sojino), spanać.

Koje su preporučene dnevne doze?
Vitamin E se javlja u obliku alfa, beta, gama, delta- tokoferola i alfa, beta, gama, delta- tokotrienola. Za suplementaciju se koriste prirodni vitamin E (d-alfa-tokoferol ili prirodna mešavina tokoferola) i sintetski vitamin E (dl-alfa-tokoferol). D oblik tokoferola ispoljava dejstvo u organizmu, dok L oblik nema biološko dejstvo, stoga sintetski vitamin E ima upola slabije dejstvo od prirodnog. Neki stručnjaci preporučuju upotrebu prirodne mešavine tokoferola, jer se u tom obliku nalaze u hrani. Suplementi vitamina E koji su na bazi biljnih ulja (meke želatinske kapsule, tečni vitamin […]

  • headerFbVitaminD
    Zašto je važan vitamin D? Zašto je važan vitamin D?

    Zašto je važan vitamin D?

Zašto je važan vitamin D?

Pretpostavlja se da milijarda ljudi u svetu danas ima manjak vitamina D. Ono što je novost su rezultati mnogih studija koji pokazuju da manjak vitamina D istovremeno znači i veći rizik od srčanih i malignih oboljenja, da ugrožava imunitet povećava šanse oboljevanja od dijabetesa.

Folna kiselina ne sprečava polipe
Posebno je zanimljiva jedna od poslednjih studija koja govori o značajno manjoj učestalosti tuberkuloze pluća kod onih koji uzimaju dovoljno vitamina D. Tuberkuloza je i onako u velikoj meri pitanje imuniteta. I pitanje koje se nameće je – da li planinski sanatorijumi leče tuberkulozu “zdravim vazduhom”, ili povećanjem koncentracije i sinteze vitamina D?

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima sa različitim funkcijama u našem organizmu. Nastaje u koži, gde od provitamina, a pod dejstvom UV zraka prelazi u vitamin D. Provitamina ima u različitim mastima, ali najviše u ribljem ulju. Vitamin D je važan kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.

Da bi organizam imao dovoljno vitamina D, minimalan dnevni unos bi trebao da bude 5 mikrograma odnosno 200 internacionalnih jedinica dnevno (u SAD se već govori da je optimalan unos 50 mikrograma). Valja znati da je osobama tamne kože potrebno šest puta više UV zraka da bi se stvorilo dovoljno vitamina D, da se kod gojaznih osoba vitamin D odlaže u masno tkivo i da stare osobe imaju manje prekurzora vitamina D u koži.

Osteoporoza
Direktna posledica hroničnog manjka vitamina D je osteoporoza (“krte kosti”). Javlja kod žena, sve više i kod muškaraca, uporedo sa godinama starosti. Kod osoba preko 50 godina, frakture zbog osteoporoze javljaju se kod svake druge žene i kod svakog petog muškarca, dok se prelomi pršljenova često ne prepoznaju i ne dijagnostikuju, što vodi […]

  • dnk-kod
    Utvrđivanje očinstva – najsigurnija metoda! Utvrđivanje očinstva – najsigurnija metoda!

    Utvrđivanje očinstva – najsigurnija metoda!

Utvrđivanje očinstva – najsigurnija metoda!

 Stoprocentno pouzdana metoda za utvrđivanje očinstva obavlja se prema standardima najsavremenijih forenzičkih laboratorija i uz potpunu diskreciju. Naučna studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da su se supružnici u čak 30 posto brakova suočili sa problemom “lažnog očinstva”. Zvanične statistike tog tipa u kod nas ne postoje, ali je primećena iznenađujuće velika potreba budućih očeva da se i na ovaj način potvrde. Prije postojanja mogućnosti utvrđivanja očinstva PCR metodom, ispitivanja su se bazirala na analizi krvnih grupa, gde je pouzdanost varirala između 80 i 99 procenata. Takvi rezultati su ostavljali prostor za sumnju, jer su krvne grupe slične među ljudima, pa je i jedan posto „nesigurnosti“ teorijski pružao mogućnost da je neko drugi otac bebe. Međutim, DNK je jedinstvena za svakog čovjeka (sem jednojajčanih blizanaca), te je QF-PCR metoda koja se primenjuje u laboratoriji Helix, za sada najbrži i najpouzdaniji način utvrđivanja srodnosti. Analize kod još nerođene dece, moguće je uraditi već u drugom mjesecu trudnoće, uzimanjem uzorka iz horionskih čupica, u poodmakloj trudnoći uzimanjem uzorka iz amniona ili fetalne krvi, što se inače radi i u prenatalnoj dijagnostici, kao i putem DNK materijala (dlake, krvi ili brisa iz usta) kod već rođene djece. Sama metoda bazira se na analizi djelova hromozoma, odnosno na upoređivanju DNK profila oca i djeteta, i pronalaženju poklapanja genetičkog materijala. Na rezultate se čeka 3-5 dana, a pouzdanost isključivanja očinstva je 100%. U situacijama kada ne postoji mogućnost uzimanja uzorka majke, već postoji samo DNK oca i djeteta, analiza je pouzdana u procentu od 99,99%, dakle, potpuno sigurna. Ovaj metod utvrđivanja srodnosti se inače koristi u najsavremenijim forenzičkim laboratorijama u svijetu, u istražne i sudske svrhe. Očinstvo je moguće uraditi i anonimno, odnosno mogu se doneti […]

By |30/05/2013|Uncategorized|0 komentara